Радио уживо
Епархија бачка Радио Беседа Радио Тавор Радио Славословље Сајтови СПЦ
Контакт-редакција
Почетна Актуелно Архива Вести из Епархија Распореди богослужења

Архива...

» ОБАВЕШТЕЊЕ!
» ПРЕДАВАЊЕ У НЕДЕЉУ!
» КРСТОПОКЛОНА НЕДЕЉА
» ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА, 27.03.2019.
» ОДЖАНО ПРЕДАВАЊЕ У КУЛИ
» ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКИХ НАМЕСНИШТАВА СУБОТИЧКОГ И СОМБОРСКОГ
» ПАЧИСТА НЕДЕЉА
» ОБЕЛЕЖЕНА ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦА БОМБАРДОВАЊА
» ОБАВЕШТЕЊЕ!
» Опасни портпароли
» ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА, 20.03.2019.
» НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА
» Теодорова субота у Гакову
» МОЛЕБНИ КАНОН СВ. ТЕОДОРУ ТИРОНУ
» РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА У ТОКУ ВЕЛИКОГ ПОСТА
» ОБАВЕШТЕЊЕ!
» Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини
» Лични став уз „Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини”
» ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА, 13.03.2019.
» Велики канон Светог Андрије Критског

ПРАЗНИК ДЕТИЊЦИ



У недељу, 23. децембра 2018. године, у Светониколајевској цркви у Сивцу jе прослављeн празник деце – Детињци. Свету Литургију служио је презвитер Стојан Марић, уз присуство одраслих и малишана, који су се и причестили Светим Телом и Крвљу Христовом.

ФОТОГАЛЕРИЈА СЛИКА...

У Стапару је Свету Литургију служио презвитер Зоран Малеђевић уз саслужење презвитера Милана Цирара.

ФОТОГАЛЕРИЈА СЛИКА...




У црквеним службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља Праотаца, Недеља Отаца и Недеља Богоотаца. У Недељу Праотаца (у српском народу познатoj као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу Отаца (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у Јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу Богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог.

Дочекујући празник насветијег Рођења на земљи, српски народ и Српска Црква у три недеље пред овај празник обележавају наше овоземаљске породице, а које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици. Дакле, то је типично српско слављење, као што је и крсна слава типична српска светковина. У књизи Веронаука у кући из 1982. године пише: "Припреми овог најрадоснијег дана, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан.

У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано "везују" своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се "дреше". Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично "Свети Никола ујутру доноси деци поклоне".

У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца "везују" мајке (матере), а оне им се "дреше". У недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца "везују" оце, а они им се "дреше". Ово узајамно "дрешење" је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног "везивања" и "дрешења" деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског - Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он - Божић - Љубав, која је "свеза савршенства", и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно "везујемо" и "дрешимо". То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.

И тако, искључиво српски народ је осмислио на свом сопственом искуству наш хришћанско-православни календар, који је уједно и српски народни календар. Детињци, Материце и Оци су, дакле, наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој "да није мајке, ни света не би било".

Материце су празник Светих српских мајки, Детињци су дан Свете српске деце, а Оци - дан Светих српских отаца, чији се број не може избројати (стр. 60-61).

протојереј-ставрофор Душан Колунџић





Радио Православне Епархије бачке
064/811-8633
muzika@blagovesnik.rs
urednik@blagovesnik.rs
info@blagovesnik.rs
fotografije@blagovesnik.rs
tehnika@blagovesnik.rs

www.blagovesnik.rs