Објављено: Сре, јун 15th, 2016

Митрополит Амфилохије са Крита за „Политику“: „Постоји добра воља да се усвоји предлог СПЦ да засиједање на Криту буде прва сесија Сабора“

Share This
Tags

url

Долазак патријарха Иринеја и епископа и учешће наше цркве од изузетног је значаја, не само за нашу цркву већ и за свеукупно православље – каже за „Политику” митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који на Криту учествује у раду комисије за припрему поруке сабора.

Православна академија на Криту, у којој ће бити одржано заседање Сабора (Фото Јелена Чалија)

Крит, Хања – До Православне академије на Криту, недалеко од града Хања, где би у понедељак требало да почне заседање Светог и великог сабора, могло се стићи само заобилазним путем. Улица која води до академије затворена је због асфалтирања. И у самој згради Православне академије, која је под јурисдикцијом Васељенске патријаршије, смештеној на свега неколико стотина метара од мора, припреме за сабор су у пуном јеку.

Штампају се акредитације, припремају материјали, а иза затворених врата већ неколико дана заседа комисија сачињена од архијереја, представника десет православних помесних цркава, који раде на нацрту текста поруке Светог и великог сабора. Међу многобројним особљем и волонтерима, влада ужурбаност, она која обично прати завршницу припрема великих скупова. За њих, очигледно, нема дилеме да ли ће сабор бити одржан.

А управо то питање наметнуло се у јавности, али и у појединим црквеним круговима после одлуке најмногољудније православне цркве, руске, да и она откаже своје учешће на сабору. Tако се свега неколико дана пред одржавање Светог и великог сабора, уместо сведочења православног јединства, што је био један од основних циљева овог историјског скупа, заседање на Криту претворило у одмеравање снага Московске и Васељенске патријаршије у којем ниједна страна, за сада, нема намеру да попусти. Упркос томе што је неучествовањем и само једне, а камоли четири православне помесне цркве, јасно да се сабор не може звати свеправославним и да његове одлуке тешко могу да важе за чланове цркава које нису на њему ни биле присутне, Васељенска патријаршија не показује намеру да одустане од њега. Аргументи су да су готово сви документи потписани од поглавара свих 14 цркава, да је заједнички одлучено о датуму и месту одржавања, као и да се сабор припремао пет деценија. С друге стране, руска црква, сматра да још није постигнуто неопходно једногласје и јединство међу православним црквама, а одлуке сабора доносе се искључиво консензусом. Слично мишљење деле и бугарска и грузијска црква, затим Антиохијска Патријаршија, али и Српска православна црква, која једина од набројаних још није објавила да неће учествовати на Сабору.

О томе би требало да се разговара на данашњој сједници Светог архијерејског Синода СПЦ. На седницу су позвани сви архијереји са простора бивше Југославије, а своје мишљење доставиће и неки од оних чије су епархије у Европи, САД, Аустралији. Српска црква, међутим, већ има свог представника на Криту – митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Он учествује у раду комисије која припрема поруку Светог и великог сабора. У разговору за ”Политику” митрополит Амфилохије објашњава да ће ова порука вероватно бити усвојена на крају заседања и да је она упућена целом свету.

– То је јеванђељска порука у којој се исповеда вера цркве, говори се и у односу цркве према самом сабору и саборности која је у њеној природи. У поруци су садржани и неки од предлога српске цркве, попут онога да осим два васељенска сабора и остали сабори до 19. века добију васељенски значај. Исто тако, укључено је и оно што је наша црква тражила да се констатује да су 14 аутокефалних цркава свеправославно признате – каже митрополит Амфилохије.

Он наводи и да је из разговора са архијерејима који учествују у раду комисије стекао утисак да постоји добра воља да се усвоји и предлог СПЦ да заседање на Криту буде прва сесија сабора који би се наставио евентуално идуће године. Али, наглашава да одлуку о томе може донети само сабор када почне заседање.

– Сви очекују да ће наша црква доћи на заседање и сматрају да је то историјска улога српске цркве у тренутку када поново долази до конфронтације између јелинских и словенских цркава. Нико то не жели, али се то сада некако догодило и очигледно се може користити чак и у политичке сврхе. Из тог разлога долазак нашег патријарха и епископа и учешће наше цркве, која је већ присутна кроз припреме текста поруке, од изузетног је значаја, не само за нашу цркву већ и за свеукупно православље – наглашава митрополит Амфилохије.

Специјални извјештач „Политике“ са Крита

Јелена Чалија

Извор: Политика